Neznani Vojvoda

Već godinama se kroz ulice Ildoka provlači priča da će izbiti rat sa Zarijom. Niko od Ildočana koje sam poznavao nije brinula ta ulična vreva, koliko je narod Zarije strahovao od užasa koji je trebao da usledi. Gomilali su vojsku iščekujući ildočke katapulte i baliste pred gradska vrata oivičena debelim peščanim zidovima. Panično su pripremali zalihe i skloništa, kovali daske preko prozora i gradili visoke tornjeve s kojih su vešti strelci čuvali pustinju od nas. Vladar Ildoka je veoma pametno dopuštao neprijatelju da se pripremi za rat, a onda bi pustio vojsku da se obruši na zidine i natovari plenom do sledećeg sukoba. Ildok je živeo od toga. „Čemu borba oko šačice žita i gutljaja vina, kada bi mnogo više dobio od pripremljenog grada?“ – bila je rečenica koja bi se iznova provlačila u birtijama i pijaci.

Jedva sam dočekao da sa Gospodarom izjašem van crnih zidova i uputim ka zlatnoj pustinji koja je delila ova dva grada. Mesecima smo patrolirali dinama, obilazili pojilišta kroz koja su prolazili karavani i otimali harač u čast Ildoka. Lagodno smo živeli gosteći se konjolavskim mesom i prevrelim mlekom kozoroga, a kad-kad bi se počastili zarijskom devicom ili ženama vodiča skrivenih svilom. Mačeve smo oštrili o kosti zraijskih vojnika i čuvara koji su nam stajali na putu. Sejali smo strah da bi žnjeli pobedu.

Jahač u lakom oklopu nam je došao jednog jutra noseći poruku uglednog Zarijskog trgovca. Glava mu je završila na koplju, ali je poruka preneta Gospodaru. Spakovali smo se i uputili na kamene lukove Zarijskih vrata. Trebalo nam je dva i po dana u punom kasu da stignemo do našeg odredišta gde smo se ulogorili uz sama vrata i plašili strane trgovce. Vitlali smo sečiva pred bradate beduine kao nevaspitana deca i slali ih nazad u vrelu pustinju. Svileni trgovci i kalfe, bunili su se ovakvoj drskosti, išli Sultanu na noge i zahtevali da nas pokolje, mada je njihov mudri vođa znao da bi tako nešto otpočelo dugo odlagani rat. Nedelju dana kasnije otvorili su izrezbarene kamene ploče ispod kojih smo do tada pišali, gde nas zlatom ukrašena garda sprovede do palate Zarijskog trgovca. Postupali smo uljudno sa Zarijancima, smeškali se i klanjali prosjacima koji nas dočekaše pljuvanjem i prezirom u očima. Pristali smo čak i da predamo oružje na kapiji, mada uvek uz šaketanje.

Dva dana od tada je bila zakazana večernja gozba povodom prošenja trgovčeve najmlađe čerke, a među zvanicama se našlo i moje ime kao pratnja Gospodaru. Moj Gospodar mi je za tu priliku podario svečanu odoru kako bih izgledao dostojanstveno pred ostalim gostima, jer nije hteo da se krećem u dronjcima koje sam do tada nosio.

– Dobro ti stoji. – prokomentarisa saborac čije su oči šetale po mom novom odelu.

– Hvala. – rekoh.

– Šteta što će se ubrzo pojaviti rupa u njemu. Onda će postati bezvredan. – reče skot, – Zašto ga ne daš meni? Tako će ostati ceo. – smeškao se sa ostalima koji su grohotom uživali u tom vojnom humoru.

Zarijska venčanja prati glas da su ogromna i dugotrajna sa dosta hrane i pića, dovoljno da prehrani brigadu vojnika. Konjolave su nam tretirali s najvećom pažnjom kao da su njihovi, a sluškinje su zaključali u pojase nevinosti, kako ih ne bi ojadili dobre udaje. Trgovac se pobrinuo i za te potrebe tako što nam je obezbedio namirisane zarijske kurve koje su nam dolazile noću i odlazile pre svitanja izbegavajući znatiželjne prolaznike.

Zakoračio sam kroz teško platno u prostranu sobu pod kupolom. Sa centra plafona su se spuštale platnene trake i preplitale sakrivajući oslikanu tavanicu. Uvezali su ih oko kamenih lukova uraslih u vinovu lozu koji su držali arhitektosko remek delo. Znam da je jedan od vojnika neukusno prokomentarisao, kako bi bilo lepo da ovde prošara užarena lopta sa katapulta. Svuda po podu su igrale senke oko razbacanih jastuka. Gospodar skrštenim nogama sede na jastuk, dok smo mi staloženo stražarili iza njega. Trbušne igračice, posmatrale su ga ispod velova na licu, krile strah i led u kostima. Nisu skidale oči sa narogušenog vučjeg krzna preko njegoveg plašta koje je simbolizovalo smrt hiljadu glava. Za ovu svečanost, gospodar je obukao pokrpljeni pločasti oklop sa elementima brnje čija se crna boja presijavala na svetlu uljanica. Hladno je posmatrao spektakl koji nam je spuštao vilice i budio seksualne porive dok su ostali vidno uživali u gostoprimstvu trgovca.

Bradati trgovac, suprotno od Gospodara, držao je svog unuka u krilu, klackao dečačića i s poštovanjem klimao glavom ka gostima. Oba njegova sina su sedela sa strane koji su takođe bili iskusni trgovci kao i on. Obrvama uperenim u našeg vođu kao da im je bilo muka od Ildočkog prisustva, blenuli su samo u njega. Nosili su plemićke čalme iako nisu pripadali plemstvu. Odeća im je delovala raskošno i imućno, sa skupim sabljama koje su im visile iznad glava kao krune, dajući im nadmenost u grupi zvanica. Jedna od ovih sablji mogla je kupiti karavan sa sve tvrdokrilnim kamilama i oružanom pratnjom. Odsjaj nejake vatre preko sanduka punih zlatnika kupao je naborana preplanula lica sinova i gubila u mrke brkove pod kojima su škrgutali zubi. Zurlaši su svirali vesele zarijske pesme u pratnji momčića sa tarabukom i fesom na glavi kraj kojih su plesačice mamile ostale zvanice.

Izbrojao sam osam mladića u krugu prostorije, i svi su bili iz stranih gradova. Prepoznao sam nošnje iz Gratnaskih polja, princa Atanava iz Matoka sa gardom, heroja Hanuma Štitoloma koji je jednim udarcem razbio glavu slonozona u jurišu i još par nepoznatih osoba. Svako od njih je nekako dobio ime i slavu, a moj gospodar je jedino bio poznat među krčmarima i kockarima. Tgrovac je načuo da se okolo vrzma nekakav vojvoda, pa je hteo da bude pošten i pruži mu jednake šanse kao i ostalima. Držao je svoju ćerku skrivenu iza velova na balkonu s kog je mogla da vidi svakog udvarača, a ona je sedela nepomično i gledala nas s visine.

Oko nas su pronosili velike poslužavnike sa mesom i voćem u koje smo uronili poput zveri. Par zvanica se veselilo, par njih je milovalo devojke koje su ih hranile, a ostali su takmičarskom mržnjom posmatrali jedan drugoga. Naš vođa je hladnog izraza lica buljio u velove balkona iako je bilo veoma neumesno zuriti u mladevestu. Radio je to mahinalno, jer je bio neuk što se tiče protokola i običaja, mada je znao za neki sram i red. Muzika se utiša, a onda trgovac rastera obnažene devojke i pregovori su mogli da počnu. Hanum je po svojoj herojskoj naravi prvi počeo da urla.

– Dajem sve što posedujem! Tvoja kćer će uživati kao kraljica, daš li je meni! – grmeo je dubokom glasom taj široko izvajani džin.

Trgovac zamišljeno pritvori oči i nakrivi glavu ka udvaraču dok je na kolenu klackao unuka čije su trepavice krišom mahale našem gospodaru.

– Svi znamo da živiš u pećini na kraju sveta. Ako tamo ode, biće jedina žena na hiljadu jutara, ali ako pođe samnom biće prava kraljica. – podizao je prst princ Atanav dok je pompezno jeo grozd.

Hanum se besno pridiže osećajući se uvređenim, a garda isuka sablje. Trgovac mahnu rukom ka obema stranama i oni se polako vratiše na svoje mesto. Njegovi sinovi, vidno uznemireni ovakvim divljaštvom, negodovali su, a naš Gospodar ni da trepne.

– Šta fali pećinama? – uvređeno se oglasi Gratnaski vlasnik najvećeg rudnika srebra dok mu se mast slivala niz prosedu bradu, – Ja Vam blagorodni kalfo nudim tri tovara srebra, najfiniju svilu moje kuće, najbrže konjolave moje ergele, najvredije robove mojih rudnika. Šta vam oko zaište, Vaše je. – duboko se klanjao bucmasti Gratnasijanac.

Starac je klackao svog unuka i namrgođeno klimao glavom razmatrajući njegovu ponudu. Okrenuo se ka sinovima, a oni lagano oboriše čalme odobravajući sve što se skotrljalo niz usta debeljka u haljinama.

– Presvetli kalfo, moje kraljevstvo Vam je na usluzi. Konijanci će dočekati vašu kćer kao rođenu sestru. Moja porodica je jedna od najstarijih među vencima Večnih planina koje nas okružuju. Savez sa nama bi koristio Zariji u odbranu protiv Bezbožnika. – ljutito se ćelavi mladić nakloni ka Gospodaru čije su zenice blještale zlobom.

Starac se trgnu, a onda se nakloni ka Konijcu, a sinovi kalfe prepadnuto se pogledaše očekujući reakciju gospodara. Svi u sobi su znali da je Konija najmnogoljudnije carstvo ovog kontinenta među kojima su živeli žilavi divovi, pa su smatrali da je ovo neka prozivka, čarka koja se ne sme dozvoliti, međutim, Ildok je ćutao. Ubrzo počeše svi da se svađaju između sebe i nude što smeju i nesmeju dok je Gospodar netremice blenuo u devojku. Nije ga pogađala buka niti leteći sudovi kojima su pokušavali da ućutkaju jedni druge dok ih je straža razdvajala. Kalfa je namršteno okretao glavu ka udvaračima dok su njegovi sinovi pomagali gardi da obuzdaju mahnitog Hanuma. Sa balkona zazvuča slatki zov zvona i gomila se stišala.

Svi su bacili pogled ka devici iza lepršavih velova svile. Njeno zvono je prekidalo nagađanje i biralo muža. Ukoliko bi se njen otac pogodio sa novim zetom, ona je morala da zazvoni i složi se sa njegovom odlukom, a ako ne bi, njen otac bi zazvonio umesto nje. To je bio običaj prošenja u Zariji.

– Oprostite mi draga gospodo. Primite moje najiskrenije izvinjenje. Jedan od Vas se nije izjasnio. Želela bih svakog da saslušam. – umilim i nežnim glasom se oglasi devojka našarana ornamentima Zarije preko lica s kog gospodarov pogled nije silazio.

Hanum zadihano stegnu pesnice spreman za boj i životinjski se okrenuo ka Gospodaru u kog svi pogledaše. Devica je pokušavala diplomatski da uveća imetak svog oca. Očekivala je tovare blaga i oružja u zamenu za njenu ruku. Drčno sam grizao poveći batak u medu i zbunjeno zverao naokolo kroz neprijatnu tišinu. Gospodar odlučno raširi ruke, a sa tavanice se obruši vod Užasnika – oružja isukanog na ljude u prostoriji.

– Nudim mir. – sablasnim tonom se oglasi gospodar u čijim očima se razbukta oganj.

Čak je i Hanum bio zatečen ovim potezom Ildoka. Bio je opkoljen najveštijim mačevaocima oko kojih su kružile legende i ubrzo svima postade jasno da dele prostoriju sa Ildočkim elitim odredom. Plemstvo Konije i Matoka kukavički potraži spas iza počasne garde dok je Gratnasijac sleđeno sedeo u bari mokraće koja mu se slivala niz jastuk. Video sam užas u njihovim očima. Strah im je oduzeo zvuk i pretvorio u mermer gde bi se na refleksni drhtaj sečivo našlo u njima. Saborac kraj mene jezivo se kikotao situaciji kojoj smo prisustvovali.

– Kakvo je ovo ponašnje?! – planu debeli trgovac, – Gosti se ovako ne ponašaju! Straža! – besno je vikao.

– Uvaženi kalfo, straža Vam je otrovana i neće doći. Moji ljudi su se postarali za to. Posmatrao sam ove trgovce i junake oko sebe, ali ni jedan nije u stanju da zaustavi rat sa Ildokom. Vojska ne poklanja, ona uzima. Mnogi su došli pomamljeni Vašim bogatstvom u želji za moć koja može da se kupi njime. Ja sam došao po Vašu kćer, bogatstvo me ne interesuje. Ako svoje darove namenjene njoj velikodušno ponude Ildoku, zaustaviće krvoproliće koje Ildok tako dugo priželjkuje. U zamenu ću ih pustiti da se vrate svojim gradovima. – govorio je Gospodar, a kalfa uplašeno potvrdi.

Ujutru smo izjahali napolje sa trgovčevom kćerkom koju smo držali ispod oštog sečiva. Nedelju dana kasnije su karavani prepuni blaga počeli da stižu pred kamena vrata Ildoka. Pojedina kraljevstva htela su da odbiju dogovor, ali su ih Zarijanci ljubazno zamolili paleći Gratnasijska polja trskokreta, harajući Matočke luke, minirajući Konijske padine sve dok se nisu složili da pomognu. Vazduh je smrdeo oporno na rat. Gradovi su pljačkali jedni druge, a Zarijski trgovac je dao dobar deo svog bogatstva da ostavimo njegovu kćer živu. Gospodar je oženio devicu u tajnosti kada se vratio u Ildok, zatim su karavani prestali da stižu na naše kapije. Kraljevstva su isplatila svoj danak i strasti su se smirile međ vladarima i gradovima. Gospodareva žena je već nosila svoje prvo dete, kada su se Ildočka vrata širom otvorila. Kralj je prvi izjahao u pustinju, a iza njega je bila armija koja je ritmično marširala napred. Rat je konačno počeo. Nekoliko dana kasnije, seo sam na obod zidina i srećno doručkovao usoljenu ribu, a ispod mene je marširala vojska, nestajući u oblaku prašine koja se topila sa daljinom.

Warlord

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s