1977 Mrak

Već mesec dana sam čekao novi zadatak u jednom hotelu, izgrađenom u prošlom veku. Većina matočkih hotela je izgledalo ovako sem desetinu onih koji su veoma dobro zarađivali od velikog priliva turista tokom sezone. Grad Matok je bio pogodan za razvoj turizma i imao je najveću trgovačku luku od koje su obilato punili budžet poslujući s ostalim gradovima. Napadali su i branili se ekonomijom i bili su veoma uspešni u tome. Kad bi se Ildok spustio ovde, matočani bi ih dočekali kao oslobodioce i počeli da trguju sa njima. Tek posle nekoliko godina bi dominacija Ildočana opala kad bi se sposobniji matočanin našao da posluje u njihovu korist. Istiskivali su ih postepeno iz svih polja privrede sve dok nebi mirnim putem i poslednjeg Ildočanina prognali odavde. Ildoku bi na kraju postalo veoma skupo i zahtevno da svoje garnizone čuva ovde pa bi i njih vratili među drevne crne zidine grada. Ildočani, Konijci, Zarijci i ostali su ovde bili ravnopravni, svakom su ukazivali poštovanje do god je imao para da plati za usluge. Oko mene su se stalno bunili, jer nisam ličio na nikog od njih. Svojoj crnoj puti sam mogao da zahvalim vojvodama iz dalekih zemlja koji su ovde došli sa tirkiznim barjacima i osvojili Ildok pre nekoliko vekova. Danas sam za njih stranac, izgnanik, neko ko ne pripada nigde i đavolski dobar atentator.

Čistio sam svoj pulsni snajper stare generacije i gledao zastareli holo-emitor koji je jedva jedan kanal projektovao, i to je baš morao da bude onaj politički. Navukao sam žaluzine i pogasio svetla sem tog na stočiću. Nije mi trebalo svetlo, dobro sam znao svoje oružje da sam i u snu mogao da ga čistim. Emisija je počela tonom koji nikako nisam mogao da kontrolišem daljinskim ma šta god pritisnuo na njemu. Pojavio se jedan vojni komentator za kog su svi znali na kontinentu. Provokativno obučena voditeljka je stalno pridržavala slušalicu u kojoj su joj pričali šta da kaže, valjda nisu mogli da dopuste da ona vodi interviju, strahujući da će samo lupati gluposti. Na drugoj strani je sedeo taj bucmasti bledi, narogušeni čovečuljak odveć pijan jedva držao oči otvorene i slušao njena besmislena pitanja.

– Gospodine Kerion. Za Vas važi da ste veliki pobornik mira. Konstantno govorite kako je rat sa Zarijom i Ildokom bio greška stoleća. U Vašoj knjizi takođe citirate velike vođe Ildoka i stalno ih blatite gde ste ih jednom prilikom nazvali „Gomilom zaostale naduvane nedonoščadi“, a pri tom je i Vaše poreklo iz Ildoka. Možete li da nam pojasnite taj Vaš stav? – seckala je voditeljka u pocepanom signalu holograma.

– Naravno, lutko. Vidi, ja… nikad pulsnu pušku nisam u ruke uzeo, a govorim stvari protiv nje. Ha, ha, ha, znam zvuči smešno, je l’ da, ali moj stav se zasniva, ne iz gluposti kako je jedan general rekao, da ga ne spominjemo ovom prilikom, nego na osnovu iskustava i istorije koja je zapisana. Čovek nikad ne mora da bude bolestan, a jednim pogledom na nekog zaraženim kugom će znati da treba da ga se kloni, je l’ da? E, to je moj stav. – odgovori čovek navaljen u stolicu dok je gestikulirao šakom.

– Da, u redu. Niste mi odgovorili po čemu mislite da su ti međusobni sukobi loša stvar? Setimo se da je većina njih inspirisana osvetom koja datira iz davnih vremena. Ildok je nekoliko puta opustošio Zariju i Zarija je u nekoliko navrata činila genocide nad Ildočanima. Vi stojite iza toga da su to sve greške i uzaludna dela? – nastavi istim tonom voditeljka kojoj je malo falilo da ispadnu sise i vidi međunožje.

– Kako da ne, kako da ne. To je uvek loše, ali i dobra stvar. Svako ko reši da digne pušku na nekog drugog, zaslužuje da se protiv njega digne ta ista. Ja verujem da samo čovek koji je neuk, glup i totalni idiot, može da bude sposoban za tako nešto. Pametan čovek, dušo, stane i razmisli pre nego što krene sa agresijom na nedužni narod. Svim tim vojnicima su pune glave: Kako je čast dati život za Domovinu, kako, Kako je vojnik hrabar i gleda smrt u oči svaki dan kad se probudi. Dajte molim Vas. To su čiste budalaštine. Današnji ratovi su postali biznis da se pripitomi konkurencija ili stvore uslovi za novu generaciju naoružanja. Ne bi me čudilo da se u današnje vreme gradovi dogovaraju kad je dobro vreme da izbije rat. Ako jedna od tih strana ne vidi očiglednu korist od sukoba, oni neće pristati na provokacije. Sve je postalo transparantno, šteta što to obični civili ne vide kako treba, jer ih drže u mraku. – objasnio je gost uplićući jezikom zbog čeka mi je delovao po malo smešno.

– Da, verujem da se dosta naših gledalaca ne bi složilo sa Vama, jer je narod dosta propatio u svim tim ratovima i okupacijama. Ko je po Vama najviše kriv za takvo generalno mišljenje u narodu? Koga bi ste Vi držali odgovornim za ove ratove? – nastavi voditeljka ženstvenim glasom dok se nameštala u stolici krsteći noge.

– Pa… mnogo je njih. Evo, na primer, Zarijske trgovce. Zašto? Pa, kad god im se nakupe sirovine ili im zatrebaju sirovine, a one su skupe, oni u taj rejon zarate da obore ekonomiju i stvore crno tržište, a Ildočani žive iznajmljujući svoju vojsku gde god ima novca. Političari su samo glasnici, obični čobani koji kontrolišu ovce dok im gazda sedi u hladovini i zarađuje prodajući: vunu, mleko, sir, meso, kožu, kobasice, odeću od vune. To je sve postalo veoma jasno onome ko zna gde da gleda i šta da pita. Ildočani su na celom kontinentu najgluplju, jer je kod njih najviše oružja, to pametan čovek ne može da drži toliko dugo, a za njima je Zarija, jer oni nasedaju na svaku provokaciju koju im Ildok uputi. Matočani su najveća govna, jer od svakog sukoba oni najveću zaradu vide poslujući sa obe zaraćene strane. Sve se to obavlja u mraku, verujte mi. Jednima daju rude gvožđa iz Konije po jeftinoj ceni da prave tenkotopove i blastere, dok drugima prodaju medicinski materijal i ispomoć u hrani. A ovi Konijci i Gratnajci, oni su Vam, lepotice, maloumni pilići koji se uvek nađu između dve vatre i spuštaju standarde, a setite se da su se često ta dva grada pripajala ratovima iz sopstvene koristi. Prateći sve što sam do sada rekao, složićete se, Ildok je rak ovog kontinenta, jer odatle sve polazi, pa i sam grad im je skoro potpuno crn kao mrak, molim Vas. Kakav god rat bio, Ildočana čete naći na obe strane. To je teška gamad i treba ih pobiti sve do jednog bez milosti. – već je ljutitim tonom počeo da objašnjava čovek.

– Znači, Vi mrzite Ildok? Ceo Vaš stav je skoncentrisan na Ildok? – glupavo upita voditeljka.

– I Zarija. Nemojte zaboraviti na nju. Svakog zarijskog trgovca i Matočkog treba postrojiti i ubiti. Neko ko bar malo razume moj stav, videće o čemu pričam. Svi viđeniji ljudi u Zariji moraju biti mrtvi. Ali apsolutno svi. Njih će brzo zameniti neki drugi ljudi, i njih treba ubiti takođe. Mi se jednostavno nećemo otarasiti rata. Rat je naš neprijatelj i protiv njega se treba boriti, protiv uzročnika i huškaša, a ne da narod bije u narod. To je moj stav i o tome ja pripovedam, lepotice. Nemam ja ništa protiv normalnih Zarijanca i Ildočana, ali one sa vlašću i parama treba ubiti. – pojašnjavao je čovek dok je voditeljka pozirala pred kamerama.

– Imate zanimljiv pogled na svet. Hvala Vam što ste gostovali u našoj emisiji i želim Vam puno uspeha u daljem radu… – govorila je devojka.

– Nema na čemu, srce. Za tebe sam uvek tu. – odmahnuo je bucko raskalašno rukom.

– I za kraj. Imate li šta da poručite našim vernim gledaocima? – dodade voditeljka sa širokim usiljenim osmehom, kad se čovek uozbilji i navali na kolena gde je direktno pogledao u kameru.

– Pišem novu knjigu u kojoj ću pojasniti ko je odgovoran za sve ove ratove, znate, da se čuje u kog narod treba da upire prste na sledećim izborima. Predviđeni rok za izdavanje je godinu dana, a može se naći i na I-linku gde možete preuzeti svoj primerak. Držite se ljudi, narod će pobediti.

Ovim završnim rečima je holo-emitor utihnuo u šuštavom statusu ispresecanih linija. Nedelju dana kasnije sam u baru dobio dva pisma sa sledećim metama za odstrel. Povukao sam se natrag u sobu i otvorio ih pošto sam prethodno proverio da nisu minirana nekim smrtonosnim mehanizmom. Počeo sam naglas da se smejem ironiji. U oba pisma je bila slika čuvenog vojnog komentatora Keriona, čak je to bila ista slika samo u dva različita pisma. Obe koverte su stigle u isto vreme, ali sa različitih stana. Jedna je bila od Ildočana, a druga od Zarijanaca. Kerion je bio u pravu. Neko je rukovodio obema stranama i koristio ih kao ovce za sopstvenu dobit. Jebeno genijalno.

Dve nedelje kasnije sam se ukrcao na poslednji brod za Petros, jer je ceo kontinent bio u zatvaranju. Keriona je progutao mrak kad sam mu napravio krater u grudima i nestao kao duh ostavivši Ildok i Zariju da se prepiru ko ga je ubio. Ildok je kao i uvek napadao Zarijance da su uklonili Ildočanina, jer su ga mrzeli, dok su Zarijanci osuđivali Ildok da je saseko jednog od svojih kako se istina nebi pročula u njegovoj knjizi. Jedno je ostalo sigurno, Matočani će se u okrilju mraka obogatiti prodajući sirovine obema stranama.

Mrak

For more fresh topics, search Dronstad on your Facebook.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s