1282 Neznani vojvoda

Već godinama se kroz ulice Ildoka provlači priča da će izbiti rat sa Zarijom. Niko od Ildočana koje znam nije brinuo u toj meri koliko je narod Zarije strahovao od užasa koji je trebao da usledi. Gomilaju svoju vojsku i iščekuju katapulte i baliste pred vratima grada oivičenom debelim peščanim zidovima, panično pripremaju zalihe i skloništa. Vladar Ildoka je veoma pametno dopuštao da se neprijatelj pripremi za rat, a onda bi pustio vojsku da se obruši na grad i natovari se plenom do sledećeg sukoba. Ildok je živeo od toga. „Čemu borba oko šačice žita i gutljaja vina, kada bi mnogo više dobio od pripremljenog grada?“ – je bila rečenica koja bi se iznova ponavljala u krugovima „prepametnih“ pijanaca.

Jedva sam dočekao da izjašem sa gospodarom iz crnih zidova grada i uputim ka pustinji koja je delila dva grada. Mesecima smo patrolirali dinama i obilazili pojilišta kroz koja su često prolazili karavani sa dragocenostima. Lagodno smo živeli gosteći se konjolavskim mesom i prevrelim mlekom kozoroga. Kad – kad bi se počastili Zarijskom devicom i ženama vodiča koje su bile skrivene velovima svile. Mačeve smo oštrili o kosti Zraijskih vojnika i čuvara koji su nam stajali na putu. Sejali smo strah da bi žnjeli pobedu. Jahač u lakom oklopom nam je došao jutrom sa porukom od uglednog Zarijskog trgovca. Glava mu je završila na koplju, ali je poruka preneta gospodaru. Spakovali smo se i uputili na kamene lukove Zarijskih vrata. Trebalo nam je dva i po dana u punom kasu da stignemo do našeg odredišta. Ulogorili smo se uz sama vrata i držali strane trgovce podalje od zidina čime smo dodatno unosili strah među Zarijce. Kao nevaspitana deca smo vitlali sečivom pred bradate beduine i slali ih nazad u vrelu pustinju. Mnogi su se bunili ovakvoj drskosti, ali bi vladar Ildoka pozdravio ovakvo ponašanje. Nedelju dana kasnije su otvorili izrezbarene kamene ploče ispod kojih smo do tada pišali. Počasna garda ukrašena zlatom nas je sprovela do prelepe palate Zarijskog trgovca i tu smo se ponovo ulogorili. Postupali smo uljudno sa Zarijancima koji su nas dočekali očima u kojim je trepereo strah. Pristali smo čak i da predamo oružje na kapiji, mada uvek uz međusobno šaketanje. Dva dana kasnije sam prisustvovao večernjoj gozbi u čast prošenja treće čerke Zarijskog trgovca. Gospodar mi je podario svečanu odoru kako bih izgledao dostojanstvano pred ostalim gostima, jer nije hteo da se krećem u dronjcima koje sam do tada nosio.

– Dobro ti stoji. – prokomentarisa saborac na mojoj strani čije su oči šetale po mom novom odelu.
– Hvala. – rekoh.
– Šteta što će se ubrzo pojaviti rupa u njemu. Onda će postati bezvredan. – pričao je skot kome sam hteo bodež da zarijem u grlo, – Zašto ga ne daš meni? Tako će ostati ceo. – smeškao se sa ostalima koji su očigledno uživali u tom vojnom humoru.

Zarijska venčanja prati glas da su ogromna i dugotrajna. Hrane i pića je bilo dovoljno da prehrani brigadu vojnika. Konjolave su nam negovali sa najvećom pažnjom kao da su njihovi, a sluškinje su nosile pojase nevinosti, za svaki slučaj, da ne bi pokušali kakvu neprijatnost i uskratili im dobru udaju. Trgovac se pobrinuo i za te potrebe koje su imali vojnici. Namirisane Zarijske kurve su nam dolazile noću, a odlazile pre svitanja kada bi neko mogao da ih vidi.

Zakoračio sam kroz teško platno u prostranu sobu pod kupolom. Sa centra plafona su se spuštale trake provezenog platna i preplitale se delimično sakrivajući oslikanu tavanicu. Uvezali su ih oko kamenih lukova uraslih u vinovu lozu koji su držali arhitektosko remek delo. Znam da je jedan od vojnika neukusno prokomentarisao, kako bi bilo lepo da ovde prošara užarena lopta sa katapulta. Svuda po podu su bili razbacani jastuci okupirani senkama ljudi koji su sedeli na njima. Naš gospodar je seo na jedan položen pred njegovim nogama, dok smo mi staloženo stajali iza njega i čuvali stražu. Trbušne igračice su ga bojažljivo posmatrale ispod velova na licu. Nisu skidale oči sa narogušenog vučjeg krzna preko njegoveg plašta. Obukao je za ovu svečanost pokrpljeni pločasti oklop sa elementima brnje čija se crna boja presijavala na svetlu uljanih lampi. Hladno je posmatrao spektakl koji je spuštao vilice i budio seksualne porive dok su ostali vidno uživali u gostoprimstvu trgovca.

Bradati trgovac je u krilu držao svog unuka od svoje prve kćeri, a oba sina su sedela sa strane koji su takođe bili iskusni trgovci kao i on. Nosili su plemićke čalme i ako nisu pripadali plemstvu. Odeća im je delovala raskošno i imućno, sa skupim sabljama koje su im visile iznad glava dajući im nadmenost u grupi zvanica. Jedna od ovih sablji je mogla kupiti karavan sa sve tvrdokrilnim kamilama i oružanom pratnjom. Zlatnici su svetlucali u sanducima oko trgovčevih sinova sa kojih se prelamala svetlost nejake vatre i osvetljavala im lica. Zurlaši sviraju vesele pesme Zarijskog naroda u pratnji momčića sa tarabukom i fesom na glavi kraj kojih su plesačice mamile ostale zvanice. Osam mladića su sedela u krug oko centra prostorije i svi su bili iz stranih gradova. Prepoznao sam nošnje iz Gratnaskih polja, princa Atanava iz Matoka sa gardom, heroja Hanuma Štitoloma koji je jednim udarcem razbio glavu slonozona u jurišu i još par nepoznatih osoba. Svako od njih je nekako dobio ime i slavu, a moj gospodar je jedino bio poznat među krčmarima i kockarima. Tgrovac je načuo da se okolo vrzma nekakav vojskovođa, pa je hteo da ispadne pošten i pruži mu jednake šanse kao i ostalima. Njegova ćerka je bila skrivena iza velova na balkonu sa kog je mogla da vidi svakog udvarača. Oko nas su pronosili velike poslužavnike sa mesom i voćem u koje smo uronili poput zveri. Par zvanica se veselilo, par njih je kratilo vreme uz devojke koje su ih hranile, a ostali su takmičarskom mržnjom posmatrali jedan drugoga. Naš vođa je hladnog pogleda, odsutno, gledao direktno u valove balkona. U Zariji je bilo veoma neumesno zuriti u mladevestu, ali on je to mahinalno radio. Bio je neuk što se tiče protokola i običaja, ali je znao za sram i red. Muzika se utišala, a onda je trgovac rasterao prelepe devojke i pregovori su mogli da počnu. Hanum je po svojoj herojskoj naravi prvi počeo da viče.

– Dajem sve što posedujem! Tvoja kćer će uživati kao kraljica, daš li je meni! – grmeo je dubokom glasom taj široko izvajani džin.

Trgovac je zamišljeno posmatrao udvarača dok je u kolenu klackao svog unuka čije su oči krišom posmatrale našeg gospodara.

– Svi znamo da živiš u pećini na kraju sveta. Ako tamo ode, biće jedina žena na hiljadu jutara, ali ako pođe sa mnom biće prava kraljica. – podizao je prst princ Atanav dok je pompezno jeo grozd.

Hanum se besno pridiže osećajući se uvređenim, a garda isuka sablje. Trgovac mahnu rukom ka obema stranama i oni polako krenuše na svoje mesto. Njegovi sinovi su bili vidno uznemireni ovakvim divljaštvom, a Gospodar nije čak ni trepnuo pri ovom ispadu.

– Šta fali pećinama? – uvređeno se oglasi Gratnaski vlasnik najvećeg rudnika srebra dok mu se mast slivala niz prosedu bradu, – Ja Vam blagorodni kalfo nudim tri tovara srebra, najfiniju svilu moje kuće, najbrže konjolave moje ergele, najvredije robove mojih rudnika. Šta vam oko zaište, Vaše je. – duboko se klanjao bucmasti Gratnasijanac.
Starac je klackao svog unuka i namrgođeno klimao glavom razmatrajući njegovu ponudu. Okrenuo se ka sinovima, a oni lagano oboriše glave odobravajući sve što se skotrljalo niz usta debeljka u haljinama.
– Presvetli kalfo, moje kraljevstvo Vam je na usluzi. Konijanci će dočekati vašu kćer kao rođenu sestru. Moja porodica je jedna od najstarijih među vencima Večnih planina koje nas okružuju. Savez sa nama bi koristio Zariji u odbranu protiv Bezbožnika. – ljutito je obarao glavu ćelavi mladić s narogušenim krznom oko ramena koji je zurio ispod obrva u mog gospodara.

Starac se trgnu, a onda se nakloni ka Konijcu, a sinovi kalfe se pogledaše prepadnuto među sebe očekujući reakciju gospodara. Konija je najmnogoljudnije carstvo ovog kontinenta među kojima su živeli žilavi divovi. Ubrzo počeše svi da se svađaju između sebe i nude što smeju i nesmeju dok je Gospodar netremice gledao ka balkonu iza kog se krila devojka. Nije ga pogađala buka niti leteći sudovi kojima su pokušavali da ućutkaju jedni druge dok ih je straža razdvajala. Kalfa je namršteno okretao glavu ka udvaračima dok su njegovi sinovi pomagali gardi da obuzdaju Hanuma u mahnitom ponašanju. Sa balkona zazvuča slatki zov zvona i gomila se stišala. Svi su bacili pogled ka devici iza lepršavih velova od svile. Njeno zvono je prekidalo nagađanje i biralo muža. Ukoliko bi se njen otac pogodio sa novim zetom, ona je morala da zazvoni i složi sa njegovom odlukom, a ako ne bi, njen otac bi to učinio umesto nje. To su bila pravila kod običaja prošenja u Zariji. Momci su se mirno vratili na svoja mesta i držali oči visoko podignute ka skrivenoj devojci.

– Oprostite mi draga gospodo. Primite moje najiskrenije izvinjenje. Jedan od Vas se nije izjasnio. Želela bih svakog da saslušam. – umilim i nežnim glasom se oglasi mlada devojka našarana ornamentima Zarije preko lica s koje pogled gospodara nije skretao ni trenutka.

Hanum je zadihano stajao spreman za boj. Životinjski se okrenuo ka mom gospodaru prema kom su sada sve oči bile uprte. Devica je pokušavala diplomatski da uveća imetak svog oca. Očekivala je tovare blaga i oružja u zamenu za njenu ruku. Drčno sam grizao poveći batak u medu i zbunjeno zverao naokolo kroz neprijatnu tišinu. Gospodar odlučno raširi ruke, a sa tavanice se obruši vod naših vojnika isukanog oružja na ostale ljude u prostoriji.

– Nudim mir. – sablasnim tonom se oglasi gospodar u čijim očima je buktao oganj.

Čak je i Hanum bio zatečen ovim prepadom. Bio je opkoljen najveštijim mačevaocima Ildoka oko kojih su kružile legende i ubrzo svima postade jasno s kim imaju posla. Plemstvo Konije i Matoka je kukavički tražilo spas iza počasne garde dok je Gratnasijac sleđeno sedeo u bari sopstvene mokraće koja se slivala niz jastuk. Video sam užas u njihovim očima. Strah im je oduzeo zvuk i ukopao u jednom položaju gde bi se na samo drhtaj sečivo našlo u njima. Saborac kraj mene se jezivo kikotao situaciji kojoj smo prisustvovali.

– Kakvo je ovo ponašnje?! – planuo je trgovac, – Gosti se ovako ne ponašaju! Straža! – besno je vikao.
– Uvaženi kalfo, straža Vam je otrovana, neće doći. Moji ljudi su se postarali za to. Posmatrao sam ove trgovce i junake oko sebe, ali ni jedan nije u stanju da zaustavi rat sa Ildokom. Vojska ne poklanja, ona uzima. Mnogi su došli pomamljeni Vašim bogatstvom u želji za moć koja može da se kupi njime. Ja sam došao po Vašu kćer, bogatstvo me ne interesuje. Ako svoje darove namenjene njoj velikodušno ponude Ildoku, zaustaviće krvoproliće koje Ildok tako dugo priželjkuje. U zamenu ću ih pustiti da se vrate svojim gradovima. – govorio je gospodar, a kalfa uplašeno potvrdi.

Ujutru smo izjahali napolje sa trgovčevom kćerkom koju smo držali ispod oštog sečiva. Nedelju dana kasnije su karavani prepuni blaga počeli da stižu pred kamena vrata Ildoka. Pojedina kraljevstva su htela da odbiju dogovor, ali su ih Zarijanci ljubazno zamolili paleći Gratnasijska polja trskokreta, harajući Matočke luke, minirajući Konijske padine sve dok se nisu složili. Vazduh je smrdeo oporno na rat. Gradovi su pljačkali jedni druge, a Zarijski trgovac je dao dobar deo svog bogatstva da ostavimo njegovu kćer živu. Gospodar je oženio devicu u tajnosti kada se vratio u Ildok, kada su karavani prestali da stižu na naše kapije. Kraljevstva su isplatila svoj danak i strasti su se smirile međ vladarima i gradovima. Gospodareva žena je već nosila svoje prvo dete, kada su se Ildočka vrata ponovo širom otvorila. Kralj je prvi izjahao u pustinju, a iza njega je bila armija koja je ritmično marširala napred. Rat je konačno počeo. Nakon dva dana sam srećno sedeo na obodima zidina i doručkovao usoljenu ribu, a ispod mene je i dalje vojska marširala ka daljini.

Warlord

For more fresh topics, search for “Dronstad” on your Facebook.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s