1278 Kučkini sinovi

Rodjena sam u siromašnoj Konijskoj porodici na obroncima planina između oštrih litica i snežnih visova u dobu kada je rat besneo između Ildoka i Gratne. Sa dvanaest godina me je otac prodao jednom osrednjem Zarijskom trgovcu za torbicu Gatnaskog srebra. Tek kada sam otišla karavanom u pustinju je otac shvatio da ga je Zarijac prevario i mesto srebra stavio uglačano gvožđe Ildočana. Radoznalo sam zverala u tvrdokrilne kamile i divila se prostranoj peskovitoj pustinji kroz koju smo jahali. Kada sam stigla u velelepni grad Zarije, dočekala me je muzika ispod šatora gde su se muškarci okupljali da pričaju i puše, trgovci na ulicama i prekrasne boje svilenih velova koji su lepršali veselo na vetru iznad nas. Nikad do sada nisam videla toliko ljudi na jednom mestu sa širokim osmesima preko pocrnelog lica. Stavili su mi žig preko ruke i dali da radim kućne poslove. Među poslugom je bilo dosta dece i staraca koji su ovde verovatno završili na isti način kao i ja.

– Odakle ste? – upitala sam jednu staricu koja je panično stiskala metlu.

– Ćuti i radi. – rekla mi je iz neobjašnjivog straha od gospodara.

Retko su me hranili, a gazda me je sve češće posećivao u gluve sate da opšti sa mnom. Nežno mi je govorio u uvo svakakve uvrnute fanazije dok mi je nasilno držao lice u mekani jastuk i besno prodirao duboko u moju nezrelu glatku ženskost. Kučkin sin je hteo da me iskoristi dok ne dobijem svoju prvu krv, jer nije hteo da rizikuje trudnoću zbog koje bi ga Savet Šaptača primorao da prizna dete. Gospodarica je znala šta mi on radi, čak sam je jednom videla kako nas posmatra kraj izrezbarenog prozora dok je jednom dečačiću držala lice između njenih nogu. Za njih sam bila samo bleda musava devočica koja je sišla sa planine u civilizaciju prema kojoj mogu da se ponašaju kao prema kučki. Kada je stari Gospodar primetio isto, posvađali su se žučno, a mladi trgovac je morao da me proda. Prešla sam kod novog Gospodara i živela kao njegova lična sluškinja koju je s uživanje mučio i maltretirao. Mesec dana kasnije su kučkinog sina zaklali razbojnici zbog dugova i bacili njegovo telo u balegu gde mu je i mesto. Izbacili su me na ulicu da se snalazim sa ostalim prosjacima i lopovima gde sam živela od ono malo zlatnika koje sam uspevala da izprosim i pronađem u blatnjavim jarcima gde su bacali šljam kada čiste ulice.

Pokupio me je čajdžija i dao malo hleba u ruke kao i posao konobarice. Njegova prelepa ćerka mi je posvetila malo pažnje i udevojčila kada sam napunila četrnaest godina. Počela sam lakše da živim brišući stolove i učim pravilno ponašanje u društvu flertujući sa mušterijama dok sam igrala na njihovim kolenima pored kojih je uvek klizala moja ruka za više zlatnika. Jedne noći je jedan debeli Zarijanac suviše pustio sebi maštu na volju i nasrnuo na gazdinu kćer koja je važila za lepoticu koja će se skupo udati, pa sam ga rasporila od brade do pojasa nožem za meso. Nastala je opšta gungula, jer je taj kučkin sin bio komandant gradskog garnizona u civilu. Gazda mi se zahvalio što sam spasila čast njegove ćerke, ali sam ipak dobila trideset biča po leđima i večni boravak u najogavniji bordel koji je Zarija imala.

„Kučkin sin me je napustio čim je video da će mu posao opasti.“ – su reči koje su mi proletele izlaskom iz ogromne plemićke dvorane gde mi je Sultan lično presudio.

Sve sam ih mrzela vatrom od stotinu Sundara, jer su se ophodili ka meni kao prema nekakvom psorogu lutalici. Terali su nas svakog jutra da pijemo gorke čajeve kako se seme nebi zadržalo i pušimo nargile od kojih bi gubile snagu da se branimo. Znojavi, debeli, smrdljivi konjušari i pijanice su mi bile stalne mušterije, dok nije izbio rat sa Ildokom, a onda su sve više mladi vojnici iz okolnih sela, koji nisu ni znali za bolje, počeli da me posećuju. Već meseci su proticali nemo, a sve više je poznatijih lica napuštalo moje naručje dok je gužva za stolovima rasla u gomile ranjenih momaka koji su kumisom tugu zalivali. Predosećala sam da stanje postaje gore, čim su vojnici koji me posećuju počeli slabašno da tucaju i ne stoje kruto dovoljno dugo da bih i ja počela da uživam. Druge devojke su se žalile na isto, mada nam je generalno najviše smetao prljavi zadah i smrad krvi i smrti na koji je lokal počeo da bazdi. Kako je rat odmicao, tako su me preplašeni momci u noći birali zbog besa koji su hteli da iskale nad neprijateljem.

– Kurvo! Šljamu Ildočki! Sve ću vas pobiti, tako mi Kotadara! – namršteno me je udarao pijani vojnik, go i dlakav.

Stoka je volela da mi stiska vrat, šamara i šutira dok su vodili ljubav sa mnom. Moje bledo lice su mešali sa Ildočanima koji su im zatirali redove i palili sela u kojima su rasli. „Bolje i ne zaslužuju, ružni zarijski ološi.“ Nije mi smetalo, to njihovo ponašanje, jer sam ovde toliko toga prošla kroz desetak godina nego dvanaest u planinama Konije. Prvi put kada me je jedan od vojnika krvnički prebio, mislila sam da ću umreti, ali su ih moji ožiljci više privlačili u moju postelju. „Gazdarica, kučka bolesna, je marila samo za profit i ništa drugo.“

Pokušavala sam da ih razumem u nagonu besa i sve više interesujem za dešavanja van zidina. Ildok je na svom putu ka Zariji otimao ono što je mogao, a ono što nije je stavljao u plamen. Karavane mog roda su podjednako divljački kasapili, jer je Konija sarađivala sa bogatom Zarijom. Narod unutar grada je postajao sve očajniji, jer je rat dolazio na njihova vrata kao lava koja sporo gmiže sa padina Ildočkog vulkana prema azurnoj obali. Zarijanci su se otimali za hranu po ulicama i bežali u skloništa skrivajući se od rata. Kriminal je rastao, a lopovi su se bogatili oko pohlepnih civila koji su se borili međusobno za mesto u skloništu. Mesec dana kasnije su zatvorili teška kamena vrata grada i mobilisali svu gardu u stanje pripravnosti. Ova nedelja nam je bila sa najmanje profita, čak su i pijanice odlazile trezne svojoj kući gde su ih čekale debele žene i bučna deca.

Sledećeg jutra sam se ogledala u metalnom sudu koji sam ribala i uvidela da su mi se rane od šamaranja i pesnica potpuno zacelile, a te večeri je bio prvi put kada su užarene Ildočke lopte prešle preko silnih vrata Zarije. Deset dana Ildok nije posustajao od borbe i deset noći je bombardovanje držalo Zarijance budnim. Večerom bih se smestila na balkonu i posmatrala kako lopte rasturaju prelepa zdanja krunisana špicastim bakarnim kupolama koja su godinama građena do savršenstva.

Nasmejala sam se grohotom i htela da se zadavim grozdom kada je jedna od lopti pala tačno na palatu mog prvog Gospodara i raznela je u paramparčad. Jedanaeste noći su Ildočani upali u grad i počeli da terorišu ulicama. Nije bilo šatora, kuće, vile ni palate u koju nisu ušli i poklali sve živo što se kretalo njima. Skloništa su palili i pustali divlje zveri u njih da se zavlače u uske prolaze gde vitezi nisu mogli da prođu. Sultanovu palatu su okupirali visokim opsadnim tornjevima grubih ivica u kojima su bili najžilaviji mačevaoci. Grad su uništili s velikom strašću u besu koji do sada nisam videla. Mrzela sam kučkine sinove, ali ne koliko i Ildočani. Muškarce su ubijali bez milosti, a gospođe i ćerke su silovali i ostavljali ih po hladnim mozaicima na podu da nose njihova kopila u utrobama. One mlade lepotice su otimali i vodili sa sobom kao roblje koje će završiti u mirisnim bordelima i prestižnim vilama vojvoda koji su predvodili vojsku koja je harala gradom. Svaku kurvu iz ovih ogavnih javnih kuća su tretirali drugačije nego ostale Zarijance. Ukazali su nam najveće poštovanje i dali nam da se poslužimo vrednostima koje su oteli od civila. Kada su upali u palatu i pokupili sve što je bilo vredno napustili su grad što su brže mogli, kao da su se plašili od kontra napada. Ostavili su Zariju u crnim dimovima koji su se videli i sa osrednjih vrhova Konijskog Carstva. Sve kurve su poveli sa sobom u kameni grad Ildok na drugom kraju kontinenta i tamo ih dočekaše kao heroje.

– Prave smo srećnice da je izbio rat. – veliki osmeh je krasio moju drugaricu preko čijeg su lica padale latice cveća koje su bacali sa visokih balkona pored uske kaldrme.

– Kotadara mi, jesmo… Samo da ne moram više one kučkine sinove da gledam. – komentarisala sam pogledom ka sumorno crn grad Ildok u kom je bilo malo boja.

Smestili su sve moje drugarice u ogromne barake gde smo nastavile da obavljamo svoju profesiju, ali striktno među vojnicima. Tri noći me je jedan te isti mladić posećivao i spavao sa mnom. Nije bilo nargila i čajeva protiv trudnoće koje smo redovno dobijale u bordelima, već su umesto njih bile ogromne količine hrane i žene koje su se starale o nama kao da smo kakve Gospodarice i lepotice pod velovima svile. Osećala sam se prijatno i zadovoljno što su me vojnici Ildoka spasili od onih kučkinih sinova. Bilo mi je muka sve one patnje kroz koju sam morala da stasam u ovo što jesam sada. Gadili su mi se znojavi i debeli Zarijanci i njihove bolesne seksualne fantazije, a po najviše ta podmukla dobrota ispod koje su se krila čudovišta u njima. O Zariji mogu da mislim samo loše, a o Zarijancima da su govna koja treba zatreti. Bilo mi je drago što je grad ostao u plamenu, nek se Kotadar postara da tako ostane večno.

Malo radosti je ušlo u moj život kada stomak poče da mi raste. Sve žene u baraci su se obradovale dečici, a jednog dana sam načula zašto smo ovde. Kučkini sinovi su vešto sakrili svoje prave namere od nas. Shvatila sam da od rođenja Ildočani treniraju vojsku kojom će napasti ostale gradove i da postoji dvadesetogodišnja rotacija između gradova. Trebale smo da im rodimo kopila, meleze, kurvine sinove koje će istrenirati i poslati ih u rat. Od naše dece su pravili ratnike, ubice, divljake nalik onima koji su zapalili Zariju, a dimovi su upozorenje Koniji da je ona sledeća posle dvadeset godina.

sons-of-bitches

pisao: Nenad Jevtić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s